Naslovnica Bosna i Hercegovina Evropska komisija pokreće investicijski paket od 3,2 milijarde eura za Zapadni Balkan

Evropska komisija pokreće investicijski paket od 3,2 milijarde eura za Zapadni Balkan

44

Bolje i održivije veze u oblasti transporta, digitalne infrastrukture i obnovljive energije poboljšat će ekonomiju, podstaknuti zelenu i digitalnu tranziciju u regionu i pružiti niz prilika za ljude i preduzeća na Zapadnom Balkanu i širom EU, rekao je Varhelyi

Evropska komisija je danas predstavila investicijski paket od 3,2 milijarde eura za podršku 21 projektu povezivanja u oblasti transporta, digitalne tehnologije, klime i energije na Zapadnom Balkanu.

Kako je saopšteno iz Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini ovo je prvi veliki paket projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicijskog plana EU za Zapadni Balkan, koji je Komisija usvojila u oktobru 2020. godine. Projekti su osmišljeni tako da donesu konkretne koristi za svih šest partnera u regionu.

U saopštenju se navodi da je tokom narednih godina, predviđeno da će se Ekonomskim i investicijskim planom mobilizirati i do 30 milijardi eura investicija, kao kombinacija bespovratnih sredstava, preferencijalnih zajmova i garancija. Plan će pomoći da se smanji nesrazmjer u pogledu stepena razvoja između Evropske unije i ovog regiona i podržat će ekonomski oporavak nakon pandemije. Plan će također pomoći u realizaciji šire EU strategije Global Gateway, koja je pokrenuta u decembru 2021. godine.

“Ovim velikim investicijskim paketom ubrzavamo realizaciju Ekonomskog i investicijskog plana za Zapadni Balkan na terenu. Utvrdili smo ove vodeće projekte u bliskoj saradnji s našim partnerima. Bolje i održivije veze u oblasti transporta, digitalne infrastrukture i obnovljive energije poboljšat će ekonomiju, podstaknuti zelenu i digitalnu tranziciju u regionu i pružiti niz prilika za ljude i preduzeća na Zapadnom Balkanu i širom EU. Ove investicije će takođe ubrzati i integraciju ovog regiona, u skladu s njegovom jasnom evropskom perspektivom”, rekao je Komesar EU za susjedstvo i proširenje Oliver Varhelyi.

Današnji finansijski paket obuhvata 1,1 milijardu eura bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, te povoljne zajmove međunarodnih finansijskih institucija.

Investicijski paket od 3,2 milijarde eura kanališe se kroz Investicijski okvir za zapadni Balkan (WBIF) – koji predstavlja multidonatorsku investicijsku platformu koju vodi EU i primarno finansijsko sredstvo za implementaciju Ekonomskog i investicijskog plana u oblastima javne infrastrukture i konkurentnosti privatnog sektora.

Projekti u okviru ovog prvog paketa obuhvataju pet prioritetnih sektora plana. Jedan od sektora je održivi transport odnosno: Izgradnja glavnih putnih i željezničkih veza u regionu, uključujući Mediteranski koridor, Koridor istok-zapad i Koridor Rajna-Dunav te željeznički koridor između Skoplja u Sjevernoj Makedoniji i bugarske granice.

“Ovi projekti će unaprijediti regionalnu trgovinu, smanjiti vrijeme putovanja i potaknuti održivi ekonomski rast, donoseći velike koristi lokalnim građanima i preduzećima u regiji”, navodi se u saopštenju.

U okviru sektora čista energija predviđen je razvoj obnovljivih izvora energije uz izgradnju solarnih elektrana i Transbalkanskog koridora za prijenos električne energije, koji će biti od ključnog značaja za uspješan prelazak na čistu energiju u regionu i doprinijeti postepenom ukidanju upotrebe uglja.

U okviru sektora životna sredina i klima predviđena je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koja su neophodna za zelenu perspektivu regiona, i koja će pomoći u očuvanju zdravlja i dobrobiti ljudi na Zapadnom Balkanu.

Razvoj ruralne širokopojasne infrastrukture da bi se osigurao univerzalni pristup širom Zapadnog Balkana predviđen je u okviru sektora digitalna tehnologija.

U sektoru humani razvoj predviđena je izgradnja nove zgrade univerzitetske dječije bolnice da bi se povećali njeni kapaciteti i uključile nove tehnologije dijagnostike i liječenja.

Saopšteno je da će implementacija početi ubrzo nakon potpisivanja sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama, a očekuje se tokom ove i sljedeće godine.

Prethodni članakUkrajinski zvaničnik: Ruske snage zauzele elektranu u Černobilu
Naredni članakMarcelo Bielsa dobio otkaz u Leeds Unitedu