Javno preduzeće Autoceste FBiH 15. jula je raspisalo Javni oglas radi sporazumnog pribavljanja nekretnina za izgradnju dionice brze ceste Bihać – Cazin – Velika Kladuša – granica s Republikom Hrvatskom.
Rok u kojem se vlasnici nekretnina moraju javiti je 15 dana, a ukoliko ga propuste smatrat će se da nisu zainteresovani za sporazumno rješavanje sticanja prava vlasništva na nekretnini, te će se u skladu s odredbama Zakona o eksproprijaciji pokrenuti postupak eksproprijacije pred nadležnim organom uprave, objavili su iz Autocesta FBiH.
Ovom koraku ka početku izgradnje vrlo važne brze ceste prethodila je odluka Vlade FBiH iz marta ove godine kojom je utvrđen javni interes za izgradnju ove brze ceste. Početak izgradnje brze ceste od Bihaća do granice s Hrvatskom u dužini od 47 kilometara se poprilično otegao. Kako sada stvari stoje, građevinske mašine bi na prvu trasu najranije mogle izaći tek na proljeće naredne godine.
Prema do sada poznatim informacijama, za prvu fazu eksproprijacije osigurano je oko 20 miliona KM i odnosi se na dionicu Bihać – Cazin ili, još preciznije, na katastarsku općinu Kralje u Bihaću. Lokalna zajednica u Bihaću na čelu s gradonačelnikom ovog grada Elvedinom Sedićem je spremna i željno iščekuje početak radova. Svi se nadaju da će brza cesta donijeti bolju privrednu povezanost najvećih gradova u Unsko-sanskom kantonu i ostvariti ključni cilj, a to je spajanje Krajine u jednu funkcionalnu urbanu sredinu.
Svoj doprinos prije nekoliko dana dao je i državni ministar prometa i komunikacija Edin Forto na sastanku sa slovenskom ministricom infrastrukture Alenkom Bratušek. Na tom sastanku je zaključeno da brzu cestu od Slovenije do Crne Gore preko Velike Kladuše treba proglasiti evropskim cestovnim koridorom. To bi, svakako, pomoglo u lakšem finansiranju izgradnje dionica od Bihaća do granice s Hrvatskom. Konkretno, na sastanku je rečeno da dionice brzih cesta Podgorica –Hum – Šćepan Polje – Sarajevo – Velika Kladuša/Maljevac – Novigrad (Hrvatska) – Jurovski Brod/Metlika – Novo Mesto (Slovenija) treba proglasiti evropskim koridorom, što ne samo da bi omogućilo lakše i jeftinije finansiranje izgradnje, nego bi i granične prelaze iz BiH (preko USK) u Evropsku uniju podiglo na viši nivo.
„Krajina godinama trpi zbog slabe povezanosti. Uvrštavanjem ovog pravca u TEN-T mrežu otvaraju se nove mogućnosti za razvoj, mobilnost i ekonomsku integraciju ovog dijela Bosne i Hercegovine“, rekao je ministar Forto na sastanku sa slovenskom ministricom koji je održan 3. jula ove godine.
Prije tri godine procjene su bile da bi izgradnja 47 kilometara brze ceste kroz USK trebala koštati oko 500 miliona eura. No, sada je ta cifra sigurno veća. Tada je rečeno da bi za izgradnju trebalo između 4 i 6 godina. Do sada je urađen idejni projekat za dionicu Bihać – Cazin, a u narednoj fazi je predviđeno da se napravi idejni projekat i za dionicu Cazin – Velika Kladuša, otkrio je u aprilu ove godine tokom boravka u Bihaću Asmir Dževlan, izvršni direktor za projektovanje u JP Autoceste FBiH. On je tada rekao da poslije druge faze slijedi eksproprijacija tako da pretpostavljamo kako je i druga faza do sada okončana. Kantonalni ministar za građenje, prostorno uređenje i zaštitu okoliša USK Almir Imširović je na sastanku sa Dževlanom rekao da će na dionici brze ceste od Cazina do Velike Kladuše biti izgrađene četiri petlje preko kojih će se motorna vozila uključivati na brzu cestu s lokalnih cesta.
„Podtema našeg sastanka je upravo rješavanje problema graničnog prelaza i njegovog priključka na brzu cestu“, rekao je Imširović i konstatovao da je ponuđeno više rješenja koja će se usaglasiti u koordinaciji s JP Autoceste FBiH.
Od ostalih detalja poznato je još da će prije graničnog prelaza Velika Kladuša –Maljevac u Velikoj Kladuši biti izgrađen kružni tok na koji će se uključivati velikokladuška zaobilaznica i cesta ka Hukića brdu.