U emotivnoj ispovijesti govorila je o svom zdravstvenom stanju i periodu liječenja, ističući da je prije svega imala ozbiljne nalaze koji su ukazivali na komplikacije.
Kako je navela, tokom rutinskih kontrola ustanovljene su promjene u nalazima, uključujući povišene upalne parametre i sumnju na ozbiljnu infekciju, zbog čega je hitno hospitalizovana radi dodatnih ispitivanja.
– Ja imam osteroporozu i dva puta godišnje radim analize, tada kada treba. Ja radim sve analize i to se desilo u avgustu prošle godine kada sam otišla kod mog reumatoluga, i on je tada pogledao moje nalaze i rekao da mu se ne sviđaju. Ja sam ojsetila tada da gubim snagu, da mi se spava, gvožđe mi je bilo jedan, a D dimer jako visok. On je mene tada zamolio da odem na razna snimanja, da uradim sve analize, i tada sam saznala da mi je CRP 300, tačnije da je sepsa na pomolu. Ja sam tada ostala u bolnici da me ispitaju, ali nisam doživljavala ozbiljno, ja sam planirala moje koncerte, nastupe… E tada je moj brat, Milovan Bojić, rekao da ne smijem da nastupam niti bilo šta, jer mi život visi o koncu. Iz dvije faze sam bila u bolnici, i hvala Bogu eto me ovdje danas, nije bilo moje vrijeme, Bog je rekao da nije moje vrijeme – rekla je Zorica, prenosi Pink.
Posebno je istakla podršku porodice tokom liječenja, navodeći da su njena djeca i suprug bili uz nju tokom cijelog procesa, što joj je, kako kaže, mnogo značilo u periodu oporavka.
– Nema veće budale od mene, ali nisam se dala, ali moj Kemiš, moja djeca, su bila izbezumljena, ali ja sam to tek sada osjetila. Moram da kažem da su sva moja djeca uzeli svoje odmore da bi bili sa mnom, i najstarija ćerka, i srednja, i sin, i najmlađa i moj Miroljub, svi su bili uz mene. Bilo mi je dirljivo, moram da kažem ja sam uvek bila mama, a sada su oni meni bili mama koliko su brinuli o meni – rekla je Zorica sa suzama u očima.
Također je zahvalila prijateljima i kolegama na podršci, ističući da je kroz teške trenutke prošla uz veliku emocionalnu i porodičnu podršku.
– Nema ko od kolega, prijatelja nije pisao, i hvala im na tome, bilo je to da sam pobegla grobaru sa lopate, i hvala Bogu na tome. Moj Miroljub je svaki dan bio sa mnom i u bolnici, on je plakao sa mnom, bio uz mene, muške suze su najteže, ali zajedno smo pobijedili – istakla je.
Na kraju je poručila da je zahvalna što je uspješno prebrodila zdravstvenu krizu i da se sada osjeća bolje, vraćajući se svojim profesionalnim obavezama.
(Vijesti.ba)