Almina Talić (26) iz Jajca u Bosni i Hercegovini, sa svojim mališanima živi kao podstanar u nehumanim uslovima.
Muž je ostavio kada je bila trudna sa sinom, kog je samo na rođenju vidio i jedva priznao. Zbog teškog života i minimalnih primanja, ona svakodnevno traži posao, međutim teško ga nalazi, te je primorana da prosi kako bi zaradila svojoj djeci za hranu.
– Nedavno sam ga zvala, djeca nisu imala ni hranu, ni pampers, ja ga lijepo pitam da li može da im kupi šta im treba, ne tražim za sebe nego za njih, ako je neki otac kupiće i donijeće, naravno obećao je i slagao me nije im ni donio. To je njegova sramota. Ja ću se za svoju djecu boriti na pošten način, kako znam i umijem. Nekad i ruku pružim, zamolim narod, ne tražim ja nikakve pare, zaustavim nekog nepoznatog, gospođu, čovjeka, objasnim svoju situaciju, oni mi kupe hranu. Prije neki dan žena jedna, i ne zna me, ja sam je zaustavila objasnila sam joj svoju situaciju, odvela me u prodavnicu i rekla “biraj sebi šta hoćeš”, ja sam zaplakala od sreće, kupila nam je za 120 maraka svega – kaže Almina.
Dodaje da joj najteže zbog kirije i zbog toga što nema svoj krov nad glavom. Zbog čega kaže ima neostvarenu želja da ima jednu sobicu i kupatilo.
– Kirija me ubi, ja sam bogata, imam ovo dvoje djece. Da nema dobrog naroda, ja bih možda bila na ulici sa svojom djecom – u suzama objašnjava ona za Jutjub kanal “Srednja Bosna Danas”.
Ipak zahvalna je i na krovu koji ima, na stanu koji joj je ustupila jedna dobra žena, koja je često čeka za kiriju.
– Kiriju plaćam 100 evra. Sreća, pa sam naletjela na dobru ženu, pa kad nemam za kiriju, ona me sačeka, pet dana, 10, kaže mi “Almina nemoj se sikirati, platićeš, ja tebi vjerujem”. Bila sam joj dužna oko 500 evra, čak pet mjeseci nisam platila. Ubile su me kirije, najgore mi je za njih – kaže ona te dodaje da ima još dobrih ljudi koji su joj pomogli u namještaju i drugim potrepštinama.
“Radila bih šta god, ali firme me odbijaju”
Almina priznaje da posao, onaj stalni teško nalazi, ipak novac zarađuje kako zna i umije.
– Gdje god sam predala za neki posao dobijem odbijenicu. Idem ja nekad i radim, čistim, ima nekih par žena koje me zovu telefonom, ali ja od njih ne tražim pare, ja njima očistim, sredim, one me odvedu u prodavnicu, kupe mi šta god ja hoću od hrane. Šta ću, nekad radim, nekad su mi ruke vezane – priznaje Almina majka djevojčice (3) i dječaka (2) za Jutjub kanal “Srednja Bosna Danas”.
– Sramota je ukrasti, nije sramota pitati. Takođe nije me sramota bilo kog posla, ako treba i WC ću čistiti samo da oni imaju da jedu. Ja koju kod marku da zaradim trčim u prodavnicu njima da kupim da jedu – priznaje ova skromna majka.