Luka je završio Mašinsku školu. A, onda mu je stigla ponuda za posao u inostranstvu. Plata u tuđini bila je itekako primamljiva, ali tek punoljetni mladić je prelomio – ipak mu je draža njiva na djedovini, pišu Nezavisne. A evo i zašto.
“Što mi je žao što je u našem selu sve manje omladine i da omladina neće više da živi na selu. Ja opet smatram da bi trebalo mnogo više da nas bude na selu. I zato sam riješio i sam da ostanem, kaže Luka Sikirić, proizvođač mlijeka iz Vardišta kod Višegrada.
I tako se u srcu Vardišta, na oko 18 kilometara od Višegrada, ovaj mladić prije tri godine okrenuo poljoprivredi. Nije se pokajao.
“Počeli smo da proširujemo broj grla. Tada smo imali dvije krave, sada imamo ukupno 13 goveda. To su krave, junice za priplod, telad“, priča Luka za ATV.
Na svojoj farmi, osim krava, Luka ima i svinje, ovce, obrađuje njive. Godišnje proizvede oko 14 tona mlijeka. Kaže, sam je svoj gazda.
“Smatram da bi svi trebali to da probaju i osjete tu čar. Jednostavno, kada nešto steknete sa svojih deset prstiju znate da cijenite to i volite to što radite“, poručuje Luka.
Otac, majka i brat su mu velika podrška. Ipak, priznaje, roditelji nisu bili baš najsrećniji zbog njegove odluke da živi od poljoprivrede. Za sina su priželjkivali lakši posao. Ali Luka ne odustaje, kupio je i konja.
“To je moja životna želja od kada sam se rodio da imam konja. To me je nešto privlačilo uvijek. Jednostavno samo da uživa tu, izjutra kada ustanem da ga dok pijem kafu ili čaj da ga gledamo ili ponekad pojašemo“, dodaje.
I tako Luka na konju prođe i kroz svoje selo. Svi mu se obraduju. A ovaj mladić sve stiže. U blizini njegove farme je i manastir, a Luka je i tu od malena da pomogne sve što je potrebno. Nađe vremena i za društvo, ali i da kuje planove za razvoj farme. Želja mu je da u dogledno vrijeme započne proizvodnju sira i kajmaka.
Ipak, put do ostvarenja ovog na nije lak. Luka zna da mora još dugo i marljivo da radi kako bi za to obezbijedio potrebna sredstva. Zato bi bilo dobro da ovakvi mladi ljudi dobiju snažniju podršku i vjetar u leđa kako bi zadržali svoje korijene i oživjeli sela odakle potiču.