Zeleno lisnato povrće najvažnija je hrana u svakoj dijeti, ima mnogo zdravstvenih benefita i nezamjenjivo je u našoj ishrani, pa ipak – zelena salata zahvaljujući tome što lako “skuplja” bakterije može da bude i najrizičnija.
Naime, američki “Consumer Reports” nedavno je objavio popis nekoliko najrizičnijih namirnica, a ono čime su se bavili bila je prvenstveno analiza podataka o potencijalnim bolestima koje se prenose hranom.
Na prvom mjestu, kako objašnjavaju, je zeleno lisnato povrće, preciznije zelena salata, a čak i trovanja sa smrtnim ishodom povezana su sa svježom zelenom salatom i salatama pakovanim u kese kao što je to najčešće slučaj u supermarketima.
Jedan izvor njihove kontaminacije je i voda koja se koristi za navodnjavanje polja salate, a kako objašnjavaju autori studije, najveći rizik upravo se nalazi u samim kesama pakovane salate na kojima piše da je ona već oprana, pa je mnogi ljudi uopšte ne peru prije konzumiranja, što je velika greška.
“Između 2014. i 2021. godine, bilo je 78 epidemija bolesti koje se prenose hranom povezanih sa lisnatim zelenilom (uglavnom zelenom salatom) koje su prijavili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti. Dakle, ako ste čuli za zelenu salatu kontaminiranu ešerihijom koli i listerijom, možda se pitate da li je salata u vašoj činiji bezbedna za jelo. Dobre vesti: ne morate da odustanete od zelene salate; lisnato povrće je veoma zdrava hrana. Samo treba da preduzmete nekoliko mera predostrožnosti”, navodi Consumer reports i donosi savete stručnjaka, jer ponekad ni pažljivo pranje listova zelene salate ne uklanja bakterije u potpunosti.
Šta kažu naši nutricionisti?
“Činjenica je da zapakovana salata nosi malo veće rizike od one standardne koju ćete naći na pijacama, ali je činjenica da i ta “obična” salata nosi rizike od salmonele. Živimo brzo i to nosi sa sobom i neke rizike”, kaže za “Ženu” nutricionista Milka Raičević.
Ovakve namirnice nose dosta rizika jer su minimalno obrađene nakon branja a jedu se sirove, pa obratite pažnju na to kako možete da se zaštitite. Uostalom, opreza nikad dosta.
“Prije svega, dobro operite salatu, čak i kada na pakovanju piše da to nije neophodno. Samo pazite da pranje obavljate na čistoj površini i da salata ne dođe u dodir sa bilo čime što bi moglo da bude kontaminirano bakterijama”, naglašava Milka Raičević.
“Kada bakterije kao što je E. coli dođu u kontakt sa zelenom salatom, skoro ih je nemoguće potpuno oprati. To je često zato što bakterije mogu ući u listove zelenila dok rastu, kada se kontaminirana voda koju uzimaju koreni raspršuje po biljci. Štaviše, površinske bakterije mogu tvrdoglavo da se zalijepe za listove. Dakle, bez obzira da li na pakovanju piše „trostruko oprano” ili ga sami perete, bakterije bi i dalje mogle biti prisutne – pa čak i od male količine može da vam pozli”.
Kako da smanjite rizik od zaraze
Neki stručnjaci kažu da natapanje lisnatog povrća u bijelo sirće (ili rastvor sirćeta i vode) oko 10 minuta, a zatim ispiranje vodom, može pomoći u smanjenju nivoa bakterija (mada će vam ostati i kiselkast ukus), a dr Džejms E. Rodžers, direktor istraživanja i testiranja bezbednosti hrane u Consumer Reportsu kaže da bi bilo pametno izlaganje određenim temperaturama.
Bakterije se množe na sobnoj temperaturi, tako da je ključno da se zelena salata odmah ohladi.
“Kao što biste radili sa mesom, ne dozvolite da zelena salata ostane van frižidera predugo”, kaže Rodžers i napominje da su cele glavice zelene salate (umesto salate u kesama) sigurnije, jer su njihovi unutrašnji listovi svakako manje izloženi izvorima kontaminacije – ona može da se desi i bilo gde na putu od bašte do vašeg stola.
Pored toga, što duže zelena salata stoji u kesama ili kutijama, to je više mogućnosti za razvoj bakterija, pa kupujte pakete sa rokom trajanja što je moguće dalje u budućnosti i ne kupujte više nego što možete da pojedete za nekoliko dana.
Ako čak i nekoliko listova izgleda oštećeno, sluzavo ili nagnječeno, nemojte jesti ništa od zelenila u tom pakovanju.
Druga strategija je da birate lisnato povrće koje se može kuhati, poput spanaća ili kelja. Toplota će ubiti bakterije.
Ovo je posebno važno za one koji su podložniji štetnim posledicama trovanja hranom, imunokompromitovane, trudnice ili starije ljude.
(Vijesti.ba)