Sama pomisao na prženu hranu, supu ili meso tokom toplih ljetnjih dana kod Vesne Vukićević izaziva nelagodu.
„Nemam apetit već danima, jedem samo voće i povrće i pijem limunadu.
„Ranije bih kuhala i pripremala obroke, a sada samo nemam energije za to”, kaže ona za BBC na srpskom dok bira povrće na pijaci.
Ljetnje visoke temperature ne mijenjaju samo raspoloženje i ritam dana, već utiču i na apetit, probavu i potrebe tijela.
Zbog toga je važno da tokom vrućina biramo hranu koja ne opterećuje naš organizam, već ga hladi, hidrira i osvježava, kaže nutricionistkinja Jagoda Jorga za BBC na srpskom.
U danima kada vrućina oduzima energiju, a apetit opada, pravilna ishrana može biti naš saveznik.
Trebalo bi da unosimo hranu koja sadrži veći procenat vode kao što su krastavac, zelena salata, paradajz, tikvice, lubenica i breskve, piše u izvještaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.
Manji i laganiji obroci
Nekadašnji jutarnji ritual pripremanja doručka, Vesna je zamijenila čašom vode i kriškom lubenice.
„To je jedini način da se rashladim”, kaže ona.
Način pripreme hrane treba da bude prilagođen ovom godišnjem dobu što znači da se prednost daje kuhanju, grilovanju, pečenju bilo da je riječ o mesu, ribi ili povrću, piše „Batut”.
„Treba izbjegavati jako masnu hranu koja zahteva veoma dug proces varenje tokom kog se tjelesna temperatura podiže.
„Najbolje bi bilo da glavni obroci budu u kasnijim satima, poslije šest popodne”, kaže Jorga.
Ipak, važno je i da razmaci između jela ne budu veliki i da se ishrana ne svede na jedan ili dva obroka u kasnim popodnevnim ili večernjim satima.
Tokom dana bi trebalo da uzimamo mlečne proizvode poput niskokaloričnog jogurta, kiselog mlijeka sa žitaricama, jer ne zahtevaju dug proces varenja, objašnjava nutricionistkinja.
Dobro rešenje mogu biti i „lagane čorbe od povrća, salate, riba”.
Ljudi koji imaju kardiovaskularne probleme i povišen krvni pritisak treba da paze na unos soli i da se pridržavaju svih savjeta ljekara, kaže Jorga.
Više voća i povrća
Iako sladoled i hladna gazirana pića djeluju kao najbolji način da se rashladimo, njihovim unosom dolazi do trenutnog efekta, ali se poslije toga pokreću procesi ponovnog zagrijavanja organizma.
Osim toga, slatka gazirana pića sadrže dosta šećera i vremenom, uz njihov veći dnevni unos, može doći do gojaznosti, piše „Batut”.
Voće i povrće bogato vodom, vlaknima i vitaminima pomaže organizmu da održi ravnotežu, hidrira se i regeneriše, bez osjećaja težine posle obroka.
Da bismo se rashladili i da nam taj osećaj potraje, naša ishrana bi trebalo da bude bazirana na voću i povrću i dovoljnom unosu vode.
Dovoljno tečnosti
Bez stalnog uzimanja vode (koja čini između 60 i 70 odsto naše telesne težine) u opasnosti smo da dehidriramo.
„Dovoljan unos vode je najbitniji.
„Za žene je potrebno 2,5 litara, a za muškarce oko 3 litra, uzimati češće u toku dana”, napominje Jorga.
Prvi pouzdan znak dehidracije je povećana žeđ.
Čak i blaga dehidracija može izazvati umor i iscrpljenost, ali i pregrijavanje jer tijelo prestaje da se znoji kako bi sačuvalo vodu.
Mnogi od nas instinktivno posežu za čašom vode, ali to možda nije uvijek najbolja opcija.
Mlijeko može, u nekim slučajevima, biti bolje, jer sadrži male količine soli i šećera koji se mogu izgubiti znojenjem.
Kokosova voda takođe sadrži elemente koji se gube prekomernim znojenjem.
Pored obične vode, preporuka je i da se unosi voda sa nekoliko kapi limuna ili biljni čaj, piše „Batut”.
Alkohol i kafu bi trebalo izbjegavati jer deluju kao diuretici i dodatno pojačavaju gubitak tečnosti.
Iako je malo vjerovatno da se dođe do ove tačke, pijenje prekomernih količina vode u kratkom vremenskom periodu može dovesti do simptoma trovanja vodom, gdje tijelo ne može dovoljno brzo da nadoknadi hlorid izgubljen znojem.
Šta izbjegavati?
- Masnu i prženu hranu dodatno opterećuje varenje i povećava tjelesnu temperaturu
- Jela bogata crvenim mesom – sporije se vare i izazivaju osjećaj težine
- Pikantnu i jako začinjenu hranu – može izazvati znojenje, nelagodnost i žeđ
- Gazirane napitke – često sadrže puno šećera i izazivaju dehidrataciju
- Previše kafe – diuretičko dejstvo dodatno dehdrira organizam
- Alkohol – deluje slično kao kafa, dehidrira i usporava procese u tijelu
- Preobilne obroke – proces varenja je dug
(Vijesti.ba)